Position: slideshow [ Style: outline]

Poskok - Vipera ammodytes (Linnaeus, 1758)


OtrovanUglavnom između 60-70 cm, može dostići do 100cm, takvi primerci su retki. Ženke su veće od mužjaka. Mužjaci su uglavnom svetlo sivi do pepeljasti sa jasno izraženom tamnom cik-cak šarom duž tela, dok je obojenost ženki uglavnom braonkasto smeđa do narandžasta sa tamnom braon i ne tako kontrastno obojenom šarom duž tela. Prisutna je i varijacija u obojenosti i šarama kod različitih podvrsta, kao i kod populacija iste podvrste. Kod mužjaka poskoka su jasno prisutne i šare duž dorzalne i ventralne strane glave, kod ženki su ili dosta slabo izražene ili ih nema. Naravno uvek može doći i do odstupanja, te nekad mužjaci poskoka mogu biti obojeni slično ženkama, ali uvek su sa dosta israženom i kontrastnom šarom na ledjima kao i na glavi, dosta su ređi slučajevi da ženke izgledaju kao mužjaci. Juvenilni primerci su sličnih boja i šara kao i odrasle jedinke. 


Jasna karakteristika koja izdvaja poskoka od drugih ljutica, kao i ostalih zmija koje žive na teritoriji Srbije je jasno izražen rog na vrhu glave. Rog je izraslina kože i vezivnog tkiva i do sada nije utvrđeno da poseduje neku ulogu. Glava je trouglasta i jasno izražena. Krljušti poskoka su sa grebenom i na potiljačnom delu glave imaju sitne krljušti. Kao i kod ostalih ljutica rep je kratak u odnosu na telo, mužjaci u odnosu na ženke imaju duži rep. 


Poskoci izlaze iz hibernacije obično u martu, mužjaci prvi izlaze, a nedelju do dve sa izlaskom iz hibernacije kreću i ženke. Pre parenja sa ženkom, između mužjaka je prisutna ritualna borba. U zavisnosti od godine i temperature poskoci ulaze u hibernaciju sa početkom jeseni, mada ima beleženiih slučajeva viđanja poskoka i tokom toplijih dana zime.

U našoj zemlji prisutne su dve podvrste poskoka: Vipera ammodytes ammodytes, koja je raspostranjena u najvećem delu Srbije, kao i Vipera ammodytes montadoni koja se može naći na ekstremnom delu južne i jugo-istočne Srbije.

Uglavnom naseljavaju toplija i osunčanija staništa, poput kamenjara, osunčanih hrastovih šuma, kanjona i klisura, kao i mešano žbunasto-livadska staništa. Najčešće aktivan preko dana, tokom toplijih letnjih dana može biti aktivan u sumrak i tokom noći, ne tako retko može se popeti i na drveće do 2m visine. Prilikom susreta sa čovekom kada se oseti u opasnosti, nije retko da šišti. Nije agresivan i nikada ne napada prvi.

Hrane se uglavnom sitnim sisarima, pticama, kao i drugim gmizavcima. Mladi poskoci se uglavnom hrane insektima i gušterima. Plen ubijaju otrovom.

Reprodukcija je ovoviviparn, ženke rađaju od 4 do 20 formiranih mladunaca u avgustu ili septembru (u zavisnosti od sezone).

Najrasprostranjenija ljutica kod nas. U Srbiji rasprostranjen južno od Save i Dunava. Može se sresti na najnižim delovima, kao i na visinama do 2000m. 

Zaštićen u Srbiji, IUCN Redlist: LC


Još slika u galeriji: http://www.shdmr.org/gallery/index.php?/category/56

© Aleksandar Simovic