Position: slideshow [ Style: outline]

Milutin M. Radovanović

milutin2080 thumb

 

 

Akademik Milutin Radovanović, biolog, rođen je 15. marta 1900. godine u mačvanskom selu Tabanoviću, nedaleko od Šapca. Osnovnu školu završio je u rodnom selu, a potom Šabačku gimnaziju, 1922. godine. U upisnici VIII razreda, ispitni odbor je jednostavno zapisao: „Zrelost i spremnost za fakultet Univerziteta“. Veliki uticaj na njega ostavlja helenska filozofija, kao i prirodne nauke, pre svega Darvinova i Hekelova evoluciona učenja. Dalje školovanje nastavlja u Nemačkoj, gde se upisao na biološku grupu čuvenog Prirodno-matematičkog fakulteta u Jeni. Obilje pisanog svedočanstva prati njegove studije na Filozofskom fakultetu Tiringijskog državnog univerziteta u Jeni (Nemačka) i Filozofskom fakultetu Leopold-Francens univerziteta u Insbruku (Austrija). Na Univerzitetu u Insbruku studirao je jedan semestar, posvetivši se prevashodno specijalnoj Zoologiji i Velikom zoološkom praktikumu kod profesora Štojera (Steuer Adolf), specijaliste hidrobiologa. U Jeni je diplomirao, a zatim i doktorirao, 1928. godine, sa ocenom cum laude, odbranom doktorske disertacije “Der Giftapparat der Schlangen, mit besonderer Berücksichtigung der Naja tripudians” (Otrovni aparat zmija, sa posebnim osvrtom na Naja tripudians). Po povratku u zemlju, počeo je graditi nastavničku i naučničku karijeru. Od 1929. godine kao suplent, a kasnije i kao profesor, radio je u gimnazijama u Kotoru, Smederevu i Beogradu. Predavao je samo jestastvenicu. Godine 1931. na svoju molbu polagao je profesorski ispit i položio ga „jednoglasno, odlikujući se stručnom spremom i predavanjem“. Usledilo je angažovanje na Univerzitetu u Ljubljani, gde radi kao asistent u Zoološkom institutu (1931. i 1932). Potom dobija premeštaj u Sarajevo, gde je angažovan kao kustos Zoološkog odeljenja Zemaljskog muzeja (od 1932 do 1938). Tada dolazi u Beograd, gde ga Ministarstvo prosvete postavlja za kustosa Zoološkog odeljenja Muzeja srpske zemlje. Muzeju je poklonio svoje zbirke reptila, egzotičnih zmija i prepariranih glava gmizavaca. Početkom 1941. imenovan je za vanrednog profesora Poljoprivredno-šumarskog fakulteta u Sarajevu, ali tu, zbog ratnih prilika, ostaje jako kratko. Po povratku u Beograd, izabran je za vanrednog profesora Poljoprivrednog, da bi, 1947. godine, prešao na Prirodno-matematički fakultet, gde je, 1956, izabran za redovnog profesora. Prikupljao je naučni materijal i u brojnim inostranim zemljama. Posebnu pažnju posvetio je izučavanju pećina, planinskih jezera i usamljenih ostrva na jadranskoj pučini.

Istraživao je Potpešku pećinu u Sloveniji, Prokoško jezero na planini Vranici u Bosni, Bukumirsko jezero u istočnoj Crnoj Gori, Zminičko jezero na Durmitoru, Kapetanovo i Manito jezero ispod Stošca, Trnovačko jezero na Volujaku, kao i jadranska ostrva Brusnik, Kamik i Jabuku.

Objavio je 47 stručnih i naučnih radova, 6 knjiga, 2 brošure i veliki broj popularno-naučnih članaka. Čak 27 stručnih i naučnih radova štampano je u inostranim časopisima u Nemačkoj, Austriji, Engleskoj i Francuskoj. Za dopisnog člana SANU izabran je 1958. godine. Deset godina kasnije, 1968, izabran je za redovnog člana SANU, čime mu je odato priznanje za dugogodišnji uspešan rad. Bio je jedan od osnivača Društva za zaštitu bilja NR Srbije, a zatim i član i predsednik Srpskog biološkog društva. Poginuo je u avionskoj nesreći, 20. aprila 1968. godine, negde u jugozapadnoj Africi, kao član svetske naučno-istraživačke ekspedicije. Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu.

Preuzeto iz: http://www.sabac.org/index_srb.php?page=14

Greorg V. Džukić i Ivo R. Savić, 2001. Milutin M. Radovanović (1990–1968), Otisak iz publikacije Život i delo srpskih naučnika, 7 (Srpska akademija nauke i umetnosti, Bibliografije i biografije knj. VII, II odeljenje knj. 7), Beograd

© Aleksandar Simovic